Novi Sad

Kategorija: Turistički saveti za posetioce

Novi Sad, grad bogate istorije i kulture, često se ponosi svojim zelenim oazama koje pružaju utočište od gradske vreve i svedoče o slojevitosti njegovog urbanog razvoja. Među njima, Futoški park zauzima posebno mesto, ne samo kao primer prefinjenog pejzažnog uređenja već i kao područje sa jedinstvenim prirodnim resursom – termalnim izvorima. Ovaj tekst će vas provesti kroz istoriju, lepote i skrivene potencijale Futoškog parka i banjskih kompleksa u Novom Sadu, nudeći praktične savete za nezaboravnu posetu.

Uvod: Zelena pluća grada i geotermalno blago

Smešten na zapadnom obodu Novog Sada, Futoški park predstavlja jednu od najvećih i najlepših zelenih površina u gradu. Više od veka, ovaj park služi kao omiljeno mesto za rekreaciju, opuštanje i uživanje u prirodi, ali njegova priča je mnogo dublja i obuhvata ambiciozne planove za razvoj banjskog turizma. Iako se koncept "banjskih kompleksa" u tradicionalnom smislu nije u potpunosti razvio unutar samog parka, prisustvo termalnih izvora u njegovoj neposrednoj blizini dalo je ovom području poseban značaj i ulogu u istoriji i urbanističkom planiranju grada.

Istorijat Futoškog parka: Od plemićkog imanja do gradske oaze

Istorija Futoškog parka neraskidivo je vezana za uglednu plemićku porodicu Kotek de Vateloo. Imanje, na čijem se mestu danas nalazi park, bilo je u njihovom vlasništvu, a 1845. godine grof Rudolf Kotek de Vateloo podigao je impozantni dvorac, koji i danas dominira parkovskim kompleksom. Park je prvobitno bio uređen kao privatni vrt uz dvorac, prateći stil engleskih pejzažnih parkova, karakterističnih po slobodnom rasporedu zelenih površina, vijugavim stazama i bogatoj dendroflori.

Prelomna tačka u istoriji parka nastupila je 1905. godine, kada je Opština Novi Sad otkupila imanje od grofova Kotek. Vizionarski potez gradskih vlasti bio je da se privatno imanje pretvori u javni gradski park, dostupan svim građanima. Nakon opsežnih radova na uređenju i oplemenjivanju, Futoški park je svečano otvoren za javnost 1908. godine, postavši ubrzo jedno od omiljenih izletišta i mesta za odmor Novosađana. Od tada, park je negovan i razvijan, očuvavši svoj autentični pejzažni karakter i bogatstvo biljnog sveta, koje obuhvata brojne autohtone i egzotične vrste drveća i žbunja ¹.

Termalni izvori i banjski potencijal Novog Sada

Istorija banjskog turizma u Novom Sadu je intrigantna priča o neiskorišćenom potencijalu. Ključni trenutak dogodio se 1909. godine, samo godinu dana nakon otvaranja parka za javnost. Tokom bušenja za potrebe gradskog vodovoda u neposrednoj blizini Futoškog parka, otkriveni su izvori termomineralne vode. Analize su pokazale da se radi o vodi temperature između 25°C i 30°C, bogatoj natrijumom, hloridima, jodidima i bromidima, što je ukazivalo na njen značajan balneološki potencijal. Već tada su postojali planovi za izgradnju savremenog banjskog kompleksa, koji bi Novi Sad pozicionirao na kartu evropskih banjskih destinacija ².

Međutim, političke i ekonomske okolnosti početka 20. veka, uključujući dva svetska rata, omele su realizaciju ovih grandioznih planova. Ipak, termalna voda iz bušotine N-2, koja se nalazi na samom obodu parka, nije ostala neiskorišćena. Tokom decenija, ova voda je korišćena za zagrevanje pojedinih objekata u gradu, a najznačajniju primenu pronašla je u javnim bazenima sportsko-poslovnog centra SPENS, smeštenim u delu grada poznatom kao Liman 4. Iako SPENS nije klasičan "banjski kompleks" u tradicionalnom smislu, njegovi bazeni se pune termalnom vodom, nudeći posetiocima mogućnost rekreacije i opuštanja uz blagodeti mineralne vode. Ovo predstavlja najbliže ostvarenje banjskog potencijala Futoškog parka u savremenom kontekstu, pružajući priliku za terapeutsko plivanje i odmor.

Šta posetiti u Futoškom parku danas?

Danas je Futoški park pre svega oaza mira i zelenila, idealno mesto za bekstvo od gradske gužve. Evo šta možete očekivati tokom posete:

• Dvorac Kotek: Iako nije otvoren za turističke posete u klasičnom smislu (u njemu je smeštena Poljoprivredna škola sa domom učenika), dvorac predstavlja impresivan arhitektonski spomenik i centralnu tačku parka. Njegova neorenesansna fasada i okolina svedoče o nekadašnjem sjaju plemićkog imanja.
• Pejzažna arhitektura: Uživajte u šetnji vijugavim stazama kroz bogato uređen pejzaž. Park je dom za preko 100 vrsta drveća i žbunja, uključujući retke primerke. Posebno su impresivni stari hrastovi, lipe i platani, koji stvaraju prijatnu hladovinu.
• Aktivnosti na otvorenom: Futoški park je popularno mesto za rekreaciju. Jogeri i šetači uživaju u uređenim stazama, dok roditelji sa decom često posećuju igrališta. Idealno je mesto za piknik, čitanje knjige ili jednostavno opuštanje na klupama.
• Tišina i priroda: Uprkos svojoj veličini i popularnosti, park uspeva da zadrži osećaj mira i tišine. Prostrane zelene površine pružaju osećaj prostranstva i omogućavaju posetiocima da se povežu sa prirodom.

Praktični saveti za posetioce

• Lokacija i pristup: Futoški park se nalazi u zapadnom delu Novog Sada, lako dostupan iz centra grada. Možete doći peške (oko 20-30 minuta od Trga slobode), gradskim autobusima (linije 2, 6, 7, 8, 9, 10, 11A, 11B imaju stajališta u blizini) ili automobilom (dostupan je ograničen broj parking mesta u okolnim ulicama).
• Najbolje vreme za posetu: Park je prelep tokom cele godine. Proleće donosi buđenje prirode i cvetanje, leto pruža osveženje pod krošnjama drveća, jesen očarava bogatom paletom boja lišća, dok zima, sa snegom, transformiše park u bajkovit prizor.
• Trajanje posete: Za temeljnu šetnju i istraživanje parka, planirajte najmanje 1-2 sata. Ako želite da se opustite, čitate ili piknikujete, možete provesti i celo popodne.
• Kombinovana poseta: Razmislite o kombinovanju posete Futoškom parku sa plivanjem u termalnim bazenima SPENS-a, što će vam pružiti celodnevni doživljaj opuštanja i rekreacije.
• Prehrana: U samom parku nema restorana, ali se u njegovoj neposrednoj blizini nalaze kafići i pekare gde možete kupiti osveženje ili lagani obrok.

Zaključak

Futoški park je mnogo više od obične zelene površine. On je živi spomenik istorije Novog Sada, svedok plemićkih vizija i urbanih planova, i trajna inspiracija za sve ljubitelje prirode. Njegova povezanost sa termalnim izvorima dodaje još jedan sloj fascinacije, podsećajući nas na neiskorišćene potencijale i dugovečnost prirodnih resursa. Posetom Futoškom parku ne samo da ćete uživati u prelepom pejzažu, već ćete i zakoračiti u bogatu priču o jednom od najlepših kutaka Vojvodine.

---

Korišćeni izvori

• Belić, Borislava. Novi Sad, Gradski parkovi i zelene površine kroz istoriju. Novi Sad: Zavod za zaštitu prirode Srbije, 2012.
• Stajić, Vasa. Novi Sad – gradska hronika (1748-1941). Novi Sad: Matica srpska, 1966.
• Marković, Ljiljana. Arhitektonska baština Novog Sada XIX i početka XX veka. Novi Sad: Gradska biblioteka, 2008.